KAD DOĐE MART…DOĐEŠ I TI – Lepa Simić

Sećas li se …
onih martovskih putovanja…
U zidinama ljubavi,
gradismo  dom na pustim željama.

Bila sam slaba na tvoje dodire,
secaš li se…
Pila sam kišu sa tvojih dlanova,
i čitala ti iz očiju poznate misli.

Neki čudni vetrovi svratili po tebe,
pocepali i poslednju nadu,
zaboli tugu na obrazima,
nisam uspela više da te dozovem.

Zabeležila sam te u duši,
pečatom utisnula
stope tvojih tragova.
Meni si najlepše ostavio,
do poslednje zore…

Ostala je Ljubav zakovana
za jedan grumen  krvi ..
Protičeš lagano.
Kroz  sećanje prodješ.
Neću da slušam ,
neću da znam
čije srce sad otvaraš,
kojoj rane previjaš.
Želim da pamtim,
samo što je lepo bilo.
Uvek kada dodje mart,
dodješ i ti.

(C) Lepa Simić