NEKI ČOVEK – Lepa Simić

Loading

NEKI ČOVEK – Lepa Simić 2006-07-14 11:16:34
Postavio: ljuba-trebotin – Pročitano: 998

NEKI ČOVEK

Čekao je,
‘sam’ na kamenoj klupi,
zagledan u reku..
Neki čovek, tužna lica,
sa cigaretom u ruci…

Nije osećao miris lipe,
nije se okrenuo,
nije primetio,
da gledam u pravcu
njegove tuge…

Njegove obale
su žedne i puste…
Ostao je zalepljen za zemlju,
prazan bez ikoga u sebi.

Ispraća jednu ljubav…
Neprebolivu…
Zavila sam svoje lice,
čudnom setom,
u nevidljivu ženu
i produžila nečujno…

Htedoh,
ruke da ispružim,
lakše se pati ‘u dvoje’,
al’ shvatih…
Velike Ljubavi,
ne mogu se ugasiti
kraj bistre vode,
ako su misli razdvojene.

(C) Lepa Simić

Оставите одговор

Your email address will not be published.