TUĐINO – Lepa Simić

Otići cu iz ovog grada,
ostaće ulice kojima sam šetala,
potištena i sama.

Vratiću se domu svom,
tamo gde je sunce crveno kao krv,
tamo gde me slavuj pesmom budi,
tamo gde se žubor vode
glaso čuje…

Bar dok sam mlada…
da mi vide lice nasmejane žene.

Da osetim miris,
gde je ljubav počela…
Kraj puta, cvatom divlje ruže
i mirisnog jorgovana.

Ne, neću da umrem u tudjini,
ispod hlada kamenog.
Želja mi je, kad trešnja rodi,
kad dunje zamirišu,
da ih rukom,
makar i drhtavom,
pomilujem….

Dok sam mlada…

(C) Lepa Simić