DVA – Milan B. Popović

Negde u dubini
u meni
blizanca dva
ogledaju se
jedan u drugome
drugačiji u jednom.

I samo tebe sanjam
dok sebe ubijam
trunem
živim
jedan u jednom
drugi u drugom
sa tobom kao drugom
koji ne postojiš
dok mi kao svoje vreme
poput vere nedostaješ.

Otvori mi kapije neba
i ne pitaj za ključ
koji sam  istopio u lavi
sopstvenih nadanja,
zabluda i  grehova.

Bliski smo,
isti,
jednaki dvojaki
potpuno prepoznatljivi
neumitno presečeni
krvavim sečivom
bolnog života na dar
jednostavno
nerazdvojno razdvojeni.

(C) Milan B. Popović