ALASI PROŠLOSTI – Stjepan Herman

Kad rana jesen požuri
i meko lišće poljubi tlo
kad bora na mudrom licu požuti
ni tada, ni tada neće biti zlo.

Bez žurbe ću prelistavati proleće
sunčana leta i snežne zime
podgrevati neke prohujale sreće
i žene kojima još pamtim ime.

Na gomili uspomena stiska se šaka,
novi sjaj prostruji u zenicama,
noć se radja bez tame i mraka
i nova snaga u stisnutim pesnicama.

Deo mladosti se ulagivački smeši,
sve boje u jednu se stope,
sreća punu torbu radosti odreši
i oči se mirno zauvek sklope.
***

(C) Stjepan Herman