ALEKSANDAR K´ MISTERIJI – Ilja Holodkov

ALEKSANDAR K´ MISTERIJI
 

Našli smo
put kroz polje. Uspeli smo.
Odbojni glas
više ne dopire do naših ušiju,
bledi smo; i
uplašeni (bog rata nas je gonio). Nad talogom bljeska,
naše umorne glave se uzdižu.
Svetlost boji mesto u
život neuporedivom snagom.
Ispod glasa reče pop:
“On je vaskrsnuo”.

On stupa pred
naše vlažne oči;
tanak, tih… lep…
Mrtav.

Popeli smo se i na
breg, zelen i zlatan.
Pra-večnu ružu smo
položili –
“O, ovim se molimo
Tebi za život.”

~~~

Jedan od nekolicine
mladih ljudi, Aleksandar iz Novog Sada,
ležao je sam u
krevetu svoje ljubavnice, pokušavajući da zaspi.
Rastrešen
glas Kronosa se začu kroz misteriozan polu-san.

“Džinovi su vladali
velikim koracima.
Jaki i veliki behu –
iz moje utrobe
vraćeni su podzemnom
životu – zalud
zavideć´
ljudima i njihovom daru da nestanu,
sada traće tudje
vreme. šta ti hoćeš –
reci joj, ili ćuti!”

Mladi Aleksandar,
monoteista, uplašivši se jako,
nesvesno pridiže
rukom ćebe ka ustima.
Njegova prelepa
ljubavnica skide sa sebe odeću,
i -kao glumica-
ležući pored njega, plavim frotirom
pokri ih oboje preko
glave.


(C) Ilja Holodkov,
13.06.2007. godine