ALHEMIČAR – Marija Veljkovic

ALHEMIČAR

Pruži mi svoj dlan,
dozvoli da na njemu stvorim zlato
i stavim ga u tvoju kosu.
Onda ćeš sijati
pa ću te pronaći
gde god mi pobegneš.

Primetila si onaj sjaj na licu?
To sam ti ja stvorio dragulje usnama
i ostavio ih tu gde jesu da blistaš.
Ćudiš se šta je to u tebi,
zašto dišeš drugačije.
Zato što u plućima
imaš najfiniju kristalnu prašinu
pa dahom
omamljuješ sve oko sebe.

Čak se i drugačije krećeš
zato što umesto da teče krv
kroz tvoje vene se cepa uran
opasna, pogubna to si,
zato svaki tvoj pokret
prouzrokuje
nuklearnu eksploziju.

I trebaš da me se bojiš
vidiš da si postala
moja laboratorija.
Samo
čekam dan
kada ću zajedno sa tobom
odleteti u vazduh.

(C) Marija Veljković – Limit