BAŠ DALEKO… – Aleksandar Berić

Pogledom ti milujem što prsti ne maziše…
Uzdahom tihim telo ti vajam…
Mislima te sebi odavde vodim…
Željom te pominjem u snovima svojim…
Tajnom te nečujno pred sobom nazivam…
Osmehom da ne vidiš nemo te dozivam…
Rukama za ledjima u zagrljaj zovem…

Požudom svojom vrisak ti mamim…
Posteljom ti usnulu magiju budim…
Crvenom ružom od trnja branim…
Svilom i satenom od blata čuvam…
Stidom od sebe tebi se nedam…
Očima nemoć pred tobom otkrivam…
Tugom ti poglede ka njemu praštam…
Suzom u tami te daleko puštam…

(C) Aleksandar Berić