Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano: 568
BEOGRAD – Branka Korać 2006-12-01 23:11:45
BEOGRAD
… Penjem se i padam
prolazim ulicama preko lica
i senki sabranih vremena
česljam sećanja a on kao
devojačka kosa vezana u repić
pleše taj čudesni tra la la verujem ponekad da u meni
ništa drugo nema i ne odzvanja
do njegovog magičnog tra la la
kada sam odlazila
oprostio se nije
krišom
u kofer mi upakovao
svoj lagani tra la la
pod svodom Severnog mora
pojavljuje se i nestaje
šali se i krije, nedostaje
do suza to zvonko tra la la
šta ti je mila?
ništa, ništa strašno
jedno tra la la opet peva
unutrašnja Košava.
(C) Branka Korać
Amsterdam, juli 2005
