BESKRAJNA MAŠTA – Milisav Djurić

Šta bi to trebalo običnom čovjeku
da shvati sebe zašto je rodjen,
zasto maštajuci tumara po svijetu
prazan, ponizan u srce pogodjen. Ostavio je stan ili kuću
ognjiste svoje, roditelje stare,
ne štedeći se tudjinu robuje
opijen maštom proklete pare.

Čovječe mili, prijatelju,
željama našim nema kraja,
skromniji život na svom ognjištu
mnogo je vredniji od tudjeg raja.

U tudjoj zemlji radjamo djecu
a oni tudju kulturu uče,
kao magla tiho mi nestajemo
bijedni u duši, zelje nas muče.

Čovječe, mili prijatelju,
beskrajnom maštom i ja sam pogodjen
kako bih samo ja srećan bio
da živim tamo gdje sam i rodjen.

Hajdemo tamo dok kasno nije
živjet`u svome, uz roditelje,
jer možda sutra bit`će već kasno
ostat`će snovi i puste želje…

(C) Milisav Djurić