BESPUTIJA – Nenad Stakić

(Vatra  me povezuje  sa rakijom a  ona sa stepenicama za BESPUTIJU)

Ovo je flaša rakije,
ona nije obična,
ona ulazi kao božanstvo u tvoje vene
u tvoj buntovnički mladi um,
stepenice za besputiju,
beg iz  napaćenog života… Pljujem  na hipokrite,
na njihova dela i sluge,
dugački jezici provincije,
koji se rashljaju zmijski i opako.
Ovo je magična rakija,
puna je bola i muke pregoleme,
ona će me  kratko isceliti,

Prolazim pored kuće moje drugarice,
njen me je otac na pravdi boga oterao.
Dunav  je podivljao i počeo da se preliva,
talas me nosi
i baca mrtvog na beton u grad.

Kada budem mrtav
svi će pljunuti na grob moj,
baciće laži na mene.
Oni neće znati,
da sam zagrlivši zemlju crnu,
spasio sebe muka,
razapet,
ranjen,
ubijen,
pokidanog života i smrti,
mala osoba…
Želim tvoju ružu,
na krstu mome zagrobnome.

SRBIJA – SMRTIJA!

(C) Nenad Stakić