BEZ MASKE – Gordana Knežević

Kroz oštricu istine
razbijam deo po deo
svoje dobrote.

I zato… Ostavite mi ovaj dan
od staniola,
ruke omedjene granicama
razuma,
drhtaj košute
u ranjenom telu,
i bliskog dželata
sa okrvavljenim delovima
sećanja.

Ostavite
ovu učmalu tugu
sa ukusom slanih suza,
zaboravljenih,
i ovaj krik u utrobi
koji ne prepoznajem
kao da nije moj.

Konačno bez maske
prebrojavam bore
s unutrašnje strane srca.

I zato…

Vežite mi ruke
vi, žene blage poput
najčistijeg sedafa,
i položite mi glavu
na jastuk paperjast
od mržnje njegovog
imena.

Uzmite mi ovu noć
i zatvorite vrata.

(C) Gordana Knežević