BEZ NASLOVA – Zoran Hristov

Kada čujem zvono,
sa zvonika crkve iznad sela,
krenuću u šljivik iza stare kuće.
Ako čuješ zvono, dođi i ti tamo,
ima nešto, što bi da ti kažem,
nešto bi da priznam, u samo tri reči,
nečujno i tiho, da ne čuje niko,
da tu  tajnu  sa tobom podelim,
šapatom ću reći , ja te volim,
a zatim te nežno priviti na grudi
i povesti kući
da sa tobom svoj život podelim.

Ne dođeš li kad zazvone zvona,
čućeš ih i sutra kako tužno ječe,
prateći me na put sa kog se ne vraća,
a tebi iz oka možda suza kane,
za ljubav se, kažu uvek suzom plaća .
Doći će i jesen,
šljive u šljiviku, opašće sa grana,
ostaće pred kućom ruža ne ubrana,
namenjena tebi da ti krasi kosu,
dok trčimo bosi kroz jutarnju rosu!

(C) Zoran Hristov