BEZ SVETLOSTI – Gordana Knezević

Hrabri.
bezobrazni,
zasićeni pravilima,
mrsimo niti vremena
da bi preispitali nebo.

Potrebno je bilo
da ubijemo ptice.
I…ubili smo ih.
Da bi ostali sami.
Da bi dodirnuli
jedno ogromno NIŠTA.
Da bi zatočili sva
poludela pijanstva
ostajući grešni
u savršenstvu.

Sada nema nikog
da se sakrije
iza trepavica
i pokaže svoje
nago svitanje.
Nema nikog
ko bi nas uzeo za ruku
i poveo u smiraj.
Ostajemo iza vrata
koja smo sami zazidali
da bi napakostili
svetlosti.

(C) Gordana Knežević