Postavio ljuba-trebotin. Pročitano: 702
BOG JE MRTAV – Saša Milivojev 2007-05-28 21:52:37
BOG JE MRTAV
Usnama užarenim
ugašene strast, mir, tišina…
Nostalgična misao sa
osećajem prirode
prekriva tajne uzdaha
obuzete sećanjima.
U miholjskom letu,
kada večnost otkrije lepotu
u užarenoj lavi
doplivaj do hladnog tela
gde ćes osetiti santu
leda izgubljenu u poljupcima.
Kada udahnes jutarnju svežinu,
telom se izgubiš u beskonačnoj liniji horizonta,
duhom osetiš plavet nebesku,
progovori moje ime,
ali pazi da budeš tiha.
Raspeti na dalekom Mesecu
osluškivanjem
tišine utapamo zvezde
koje ne mogu ni
nebeske sile da spase.
Kada poljubiš prvi put užarene usne,
veruj da neće biti poslednji,
kada jednom
osetiš strast duše,
osećaćes odavde do Meseca
pa preko galaksija do
želje vrelog dodira,
pogubljenog u
nedozvoljenim mislima,
gde ne staje ono
što postoji,
među vetrovima, međ’
kapima kiša i suza
što i stvaraju okeane u kojima se večito topim.
Ruke pruži!,
osetićeš neovozemaljsku moć…
Uživati u grehu ili ne?
Bog je mrtav!!!
Šta ću ja ovde?.
(C) Saša Milivojev
Usnama užarenim
ugašene strast, mir, tišina…
Nostalgična misao sa
osećajem prirode
prekriva tajne uzdaha
obuzete sećanjima.
U miholjskom letu,
kada večnost otkrije lepotu
u užarenoj lavi
doplivaj do hladnog tela
gde ćes osetiti santu
leda izgubljenu u poljupcima.
Kada udahnes jutarnju svežinu,
telom se izgubiš u beskonačnoj liniji horizonta,
duhom osetiš plavet nebesku,
progovori moje ime,
ali pazi da budeš tiha.
Raspeti na dalekom Mesecu
osluškivanjem
tišine utapamo zvezde
koje ne mogu ni
nebeske sile da spase.
Kada poljubiš prvi put užarene usne,
veruj da neće biti poslednji,
kada jednom
osetiš strast duše,
osećaćes odavde do Meseca
pa preko galaksija do
želje vrelog dodira,
pogubljenog u
nedozvoljenim mislima,
gde ne staje ono
što postoji,
među vetrovima, međ’
kapima kiša i suza
što i stvaraju okeane u kojima se večito topim.
Ruke pruži!,
osetićeš neovozemaljsku moć…
Uživati u grehu ili ne?
Bog je mrtav!!!
Šta ću ja ovde?.
(C) Saša Milivojev
