BORBA MALOG MRAVA – Vlastimir Ćirović

Једног дана изникао дом,
а у дому нема никог свог.
Сад тугује мали мрав,
што га: таквог створи Бог.

Све је дао мали мрав,
да осети топли дом.
Остаде му: самоутроба;
растрзаног срца свог.

Данас пати мали мрав
и бесциљно лута тлом.
Нема коме: јад да каже…
Вене…Вене са судбином злом.

Правио би мали мрав,
неки нови дом за себе…
Ал хајдуци: разјарени љути;
бацише на њега ћебе.

Под ћебетом у болу и мраку. Рече:
”Целог живота ја се борих…Борих!”
И пусти сузу мали мрав:
“Ех, мој доме! Никад те не створих…”

(C) Властимир Ћировић