BREZA – Miloš Sepec

Loading

BREZA – Miloš Sepec – Pročitano: 1005
Postavljeno – 10. February 2006. g. @ 10:27:48 CET
losmi napisao-la

BREZA

Zajedno smo rasli sve ove godine,
svakodnevno se ćutke gledali,
svesno ili nesvesno dodirnuli,
i jedno na drugo nikada ne dali.

Večito ukopana i ponosna
pred mojom kućom stojiš,
svoje tanane bele ručice,
ukrašene zelenim lakom,
ka meni pružaš,
sve moje pesme u korenu čuvaš,
sve tajne moje,
kao vojnu nikome ne otkrivaš.

U kori svoga vretenastog
stabla utkan je deo mene,
utkana su secanja lepa i ružna,
sećanja na prošlo vreme,
i curice koje na tebe
naslonjene behu,
i sve što sam im izrekao
u prozi ili stihu.

A sada nekom na pamet pade,
da ti mesto više niju tu,
neko pomisli,
da samo štetu činiš,
da ništa dobro ne nosiš,
kao da ništa ne pružaš,
nego iskaš i prosiš.

Ne dam da zavrsis prerano,
ne dam da te potezom ruke,
liše postojanja,
ne dam da od tebe,
ostane parčence malo i strano,
ne dam da unište celu tebe
i sa tobom deo mene.

(C) Miloš Sepec

Оставите одговор

Your email address will not be published.