ČEKANJE – Jelena Simonović

ČEKANJE

Čekala sam te,
U šupljinama vremena,
sagorelog, teškog
Vukući se za repovima
koji šibaju, bole –
Obnaženih emocija,
pod prokislim krošnjama,
A nikuda nisam stigla..

Čekala sam te,
Predajući snove
rukama sleđenim,
Gledala kako ti
kroz prste promiču –
Vuku se po
blatnjavim ulicama,
Raznošeni Košavom
besnom, pretećom..

Čekala sam te,
Dok su se u ponore
pretvarale želje,
Iluzije poprimile
ukus bajatosti!
Krunile se suze
k’o biseri, padajući..
Reči.. gubile odjek
u besmislu postojanja..

Čekala sam te.
Do grčenih prstiju
i nemirnih jutara!
Do ponoćnih molitvi
za umir bolova!
Do definisanja
čežnje kroz predaju..
A onda..
čekati više nisam mogla…

(C) Jelena Simonović