ČUJEŠ LI OTKUCAJE ? – Milan B. Popović

ČUJEŠ LI OTKUCAJE?

Vidiš li lice i naličje
naroda svog?
Čuješ li otkucaje
nekada poslednje trzaje,
Isuse!
Negde u tmini odzvanjaju nezaustavljivo,
brži od bržeg i opet iznova.

Vidiš li ih?
Opijene plesom prikrivene divlje
životinjske igre sveobuhvatnog društv
a i sistema umobolnog,
adekvatnog
skrojenog po njihovoj meri.

Da li prepoznaješ?
Ili si i ti sklonioglavu u stranu?
I je li to ono što želim?
Da li to zapravo želiš?

Sve je jasno,
i nije važno dok nije kasno,
tad više nije ni bitno
i ne treba ni da pišem,
već pustim kočiju
i vidim je u ponoru
manju od manje.

Isuse,
krkljaju prepljavljeni zlom,
guši ih
i na oči im stavljaju kapije
teže od nemirnog mora.

Samo da sklopim oči
dlanom pritisnem čulo sluha,
da ne budem svedok,
ne čujem
ne vidim prasak
lažne svetlosti.

I ovakvo nebo koje sve dopušta
nije pravo.
Ni ova zemlja ne predstavlja željenu.
Od sada mislim samo na sebe,
iako zbog tebe sve ovo pišem
i dalje.

(C) Milan B. Popović