ĆUTI – Svetlana Poljak / Pollakova

Loading

Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano:  821
ĆUTI – Svetlana Poljak / Pollakova 2006-10-25 21:57:55

ĆUTI

Kako bih na uzglavlje poklekla tebi,
povetarac laki
sto prolećnim noćima klica
poslala da te mesečinom posrebri
zaurlala bolom nedorečenih rečenica

Da mi ne možeš ništa reći
kad slutim
pred nama beskraj se stvara
k`o poezija pospanih žica
spušta se tiho
i strahujem vremena stara
ispratiće tok slomljenih ulica
više ni pismom ni stihom necu
te sresti

Cežnju, beskrajnu moćnu i čudesnu
prolivenu iz prhnule krvi
usamljenih ptica
i kesten divlji što se sleg`o
u leleku oluja
osećam jer vidim kaldrmu
kako strojevim korakom buja
pa zakivam vapaj kojim se
daljine seku

Krećeš u zoru, ovu
umornu, setnu
raskršćem što se žustri
za sobom utrine mirova ruši
Molim te, preklinjem – ćuti
Kada se pogled moj kao
izneverena nada
nad tobom skruši

I kada prhne suza dupka jada
a oblaci gusti
zaigraju u osmehu što guši
i kada ti kažem da nije
pravi život
taj, zbog kog` ti gineš sada

Ti samo ćuti

(C) Svetlana Poljak

Оставите одговор

Your email address will not be published.