Да ли ме волиш – Зоран Стевановић

ДА ЛИ МЕ ВОЛИШ

Обукао сам оно моје одело,
Најбоље, оно што сам
Носио када се моја сестра удавала,
Ти то ниси видела, ти си спавала…
Негде, далеко од свих дешавања….

Осећај чудан,поново сам и усамљен,
Стајах на вратима наше собе,
Тужан и срећан, поглед дуг и вечан,
Упрт у давно купљен капут…
Где сам пошао…?

А туга се десила, олуја је месила,
Облаке моје младости над градом,
Који помало бејаше сив,
Промрзао од мисли својих становика,
Тужна, тужна слика….

Да, сад се сетих, пошао сам,
Пошао сам да те тражим,
У твојим сновима да ли има места за мене,
Не дај да живот вене, не дај…
Да ли је ово крај….?

Да ли туга да ми буде нова друга,
Или да патњу заменим осмехом,
Шта срцу да кажем, збогом моја срећо,
Или да запевам, да скачем…
Да се смејем ил плачем…?

Реци, …немој спавати,
Требам то знати….
Јер од чекања оболиш,
Да ли ме волиш ил не волиш…?

(C) Зоран Стевановић