DAH – Zoran Stevanović

Изговори, изговори, боље,
Боље не збори, јер,
Твоја реч боли…
И твоја лаж пече… Хтела си утеху,
У своме греху ниси видела испред,
Да је лед…
Да нема више оних осећања…
Боље ћути…

Боље немој ми рећи да си писала,
Дуга писма,
Док је киша спирала твоју тугу,
И моје су очи плакале,
Јер су оно најтеже знале,
Немам те више…

Ја знам, не смем поклекнути…
И знам да ће се…

Наћи нека нова река,
Без тужне врбе,
Насмејано лице и лепа коса,
И мирис који буди наду,
Да није све готово…

Збогом, остај далеко од очију,
У мислима знам трајаћеш…
Збогом моја лепа срећо…

Здраво…
Моја туго…

© Зоран Стевановић – Зоћо