DOK MISLIM… – NAD-REALAN

Д О К   М И С Л И М . . .

Док мислим…
Свет бруји као да сам
Прикључен на њега на лоше подешеној радио фреквенцији
Ја бежим од лакиране масноће и глатког бола –
Од локалног и тренутног – попут моде на попусту у црквама капитализмa
Ja сам универзалан, вечан и апсолутан
Зато, не могу бити део и центар садашњости
Већ само њен отпад[ник] – и то са поносом ! Неки стоје сво време ван
И изађу победнички на површину тек
Пар векова касније
Као из Киндер јајета…
Слепа деца нису умела да их саставе па су их газила и бацала у ћошкове

Да ли грешим, или не ?
Ово је истина, а ја постојим.
Дали су ми име по течном огледалу боје тамно-црвеног кармина
И путевима Андалузије.
Они воде према Кадису…

Моје време је будућност.
Неоткривена врста метала.
Ја, неодговорно дете асфалта, скретница и градских паркова
Градова белог света…

На рубу система, моја орбита је широка: надомак белих и црних звезда.
Далеко од коцкастог ваздуха и наде окачене о канап за веш !

Ја, ипак нагињем ка југу.

*- : Moi je fuis la graisse vernie et la douleur metalisée.

(C) Sergey Markoff