ELEGIJA – Dalibor Djokić

Ponovo noć u nepovrat ode,
pusta duša osta pusta
i pijana od ljubavi,
pijana od tebe.

Požuteli prsti i bledo lice,
krvave oči pune nesanice…
Koliko sam samo krvi propljuvao,
koliko nevinosti zorama uzeo.

A iz noći u noć – sve isto je,
Ja za šankom…Ti ulaziš,
u prolazu ostavljaš mirise opijenosti.
Pogledi nam se susreću,
u tvojim okeanima davim se.

Konobar, još jedan dupli…
Gledam u čašu, a na dnu oči tvoje,
opijam se do fajronta,
što od pića, što od očiju tvojih.

Polazim kući sa tom iglom ljubavi
zauvek zabodenom u moju venu,
praćen začuđenim pogledima ljudi,
koji su uvek negde žurili.