ETO – Zoran Stevanović

Loading

ETO – Zoran Stevanović 2006-07-13 08:00:42
Postavio: ljuba-trebotin – Pročitano: 469

ЕТО

Ово што ћу сада
написати то нисам ја,
То је неко други,
то је нови лик из сна,
Јунак или кукавица,
појави се ниоткуда
Помало ме подсети,
исти је као дворска луда.
Смех, грех,
где год се окренемо, чезнемо,
За прошлост вапимо
и због ње полако венемо,
Изгубљене душе надиру,
у овом страшном сну,
Знате зашто је страшан,
у њој он је срео и њу….

Била је једна од тих
изгубљених, сигуран сам,
Чини ми се да бих
у убеђивању изгубио цео дан,
Шта то сањам и шта
ми се догађа, вечита дилема,
Ал знам да се од ње
само олуја и невреме спрема….

А ђаво дрема, чучи у прикрајку
мога тмурног сна,
Нада се да ћу доћи до ивице,
да осетим сивило дна,
Па да ми руку пружи,
помирење, да душу продам,
Чека да останем на овом свету,
тужан, очајан и сам….

Ја бејах доле, и видех тог смешног,
страшног човечуљка,
Ал ја се смејах, он беше далеко
од брода што се љуљка,
Брод на ком плови једна душа,
ал не заборавите то нисам ја
Као што рекох, то је неко други,
неки нови лик из сна…

Дух који хода, и далеку земљу
у лутању тражи,
Временом ће наћи наду,
спокој, да полети и оснажи,
А док он тражи безбедно копно
за нови почетак живота,
Ја ћу кренути новим путем,
путем без трња и голгота.

(C) Зоран Стевановић

Оставите одговор

Your email address will not be published.