FENIKS – Zoran Hristov

njoj…

Čuo sam za priču, da postoji ptica,
kad umire, što najlepše peva
i da njena pesma svaku ranu leči.

Čuo sam za priču, da postoji ptica,
na samrti koja gorke suze roni
i da njene suze svaku bolest leče.

Čuo sam za priču, da postoji ptica,
kad umire, što u vatri gori,
a vatra te ptice žar ljubavi pali.

Čuo sam za priču, da postoji ptica,
iz pepela što se opet rađa
i da ko je vidi, uvek srećan bude.

Ne verujem pričama, idem da je tražim,
krenuću za pticom, makar na kraj sveta,
a kada je nadjem, ukrašću joj pesmu.

Neka meni peva, nek mi srce leči,
sa ranjene duše, boli nek mi skloni.
Krašću joj i vatru, da donesem tebi,
srce ti je hladno, neka ga ugreje,
nek upali vatru, da zavoliš mene.

(C) Zoran Hristov

Evo pesme o Feniksu čiji naslov je greškom bio prikačen uz prethodno objavljenu. Kako-tako, drago mi je da je kumovala mom novom nadimku. Hvala Branka.