GLAS OTADŽBINE – Vlastimir Ćirović

ГЛАС ОТАЏБИНЕ


О пахуље моје снене!
Разасуте по беломе свету.
Ја вам мисао ухватим:
Само на трен, у лету…

И дуго дуго: ко родитељ патим.
Што немам неку чудну моћ?
Да вас све у крило вратим!
Па да вам певам васцелу ноћ.

О бехари са мојих грана!
Однешени вихорима ветра.
Замиришите ми са свих страна:
Венцем петроваца: на Светога Петра.

Да вас једном: сјединим у једно.
Венцом славе да окитим род.
О бехари моји, са балканских грана!
Цветајте ми у небески свод.

О ливаде цветне, са мојих пољана!
Што вас косачи, раскосише росне.
Замиришите ми, макар на моје сено;
Или на откосе: свеже медоносне.

Па да пустим моје вредне пчеле,
С лептирима да се сетно друже.
Нек полете, пут вртова рајских!
Да их грле уцветале руже.

О лептири моји, од рајскога врта!
Ево, већ полако јесен стеже.
Куда ћете ми одлетети нежни?
Да вам крила та туђина свеже.

Нек вас греје, тамо у туђини:
Мога срца ватре плам…
На крилима, понесите ми душу!
Ја немам више ништа да вам дам.

(C) Властимир Ћировић