GLASNIK – Ivica Milovanović

GLASNIK

U nebo se vini, poleti,
Krilima od zlata putuj kroz visine;
Pa smelo pred vrata joj sleti
I zapevaj glasom prepunim topline.

Ona možda čeka, ne strepi,
Možda čezne da te u svom srcu nosi;
Iskreno uz nju se prilepi,
Pa je mesto mene pomiluj po kosi.

Osetiš li prezir, ne tuguj,
Nek te ne zaboli njen pogled ledeni;
Spokojno s oblacima druguj,
Taj pogled od leda upućen je meni.

Pesmo moje nade, izdrži,
Neka susret sa njom bude večna tajna;
Pusti da dilema me sprži,
Divna neizvesnost mirisna i sjajna.

(C) Ivica Milovanović