GODINE ŽIVOTA – Milovan Veselinović

О… човече не мислиш о себи
у младости кад си здрав и снажан.
Када старост дође и заболе ране
које су стечене још у младе дане.

Тад сећања дођу не знају да оду
несрећније дана и стечених рана.
У данима здравља и младости ране
не мучете бриге за будуће дане.

И када их има када су ту
ти их себи не стављаш на ум.
Бриге оца твога и бриге су твоје
путеве младости стари прошао је.

Све што више стариш младости се сећаш
и желиш у прошло време да се вратиш.
Не би да се вратиш ти у младост рану
родитељи за уши опет да те вуку.

Нити би да стариш и постанеш деда
са челом далеко испред ногу спреда.
Желео би радо да преживиш стоту
ал да будеш млад цео живот свој.

Здрав снажан и чио као што си био.
кад си децу своју за руку водио.
Не мисли на старост него живи срећно
на овоме свету ништа није вечно.

© Милован Веселиновић