GOVOR CVEĆA – Vesna Mladenović

Loading

Postavio ljuba-trebotin. Procitano 1037
GOVOR CVEĆA – Vesna Mladenović 2007-03-05 23:35:12

GOVOR CVEĆA

Najlepšu uzbrah od
sunčevih nevesta.
Da odanost i vernost žigošem
tvrdoglava-stavih je u kosi.
I prodjoh pored sebe a i prijatelja
ostavivši ga nema
Čila proveri istine
trostrukog upozorenja.

Moć beše slatkorečivost momčeta
i prevideh laži navučene krinke
Pokopavši “Ne voli” tratinčice cveta
zaneseno udjoh pod okrilje krletke .

Od onda..
U dvoru su rasli krinovi rasni
ko iz nedara da proli ih Hera.
Niko ne primeti krv s’ tučka
kako kao mleko klizi niza pognute glave
Da bih, obliznuvši se osetila usud
I u mraku da Mesec
za planinom mi zadje.
Niko sem prijatelja.

I…
Perunika krasnih beše divno žbunje
Maskiranih ljiljana verne im druge
Dostojanstvu i hrabrosti naopaku držeć stranu.
Posnu zemlju obogatih humusom iz kuće.
Svojim crnilom.. Kad ostavljaš me samu.

A taban Venere, preko kapije ne hodi
makar greškom roze ružu
stopalom razlista
Pa da vaza druželjubivosti
sobu oplemeni
jer crvene i bele
odbrojani su dani.

Ponadam se slepe duše..
I svaki put vidu
šipurak me uči.

Od šetnje vakuumom
poslovi boginje su drugi preči.
…Hropcem izdišem
svoju   poslednju nadu.

S’ njom i božur pod prozorom gine
budjav prinoseći  žrtvu istine.

Urota cveća skinula je paravane
Jadna li je ona koja ti ruku
nesebično da.
Jer ljubav je tvoja anemona mila
al’ šapatom lahora
lati posvud razvejana.

(C) Vesna Mladenović
03.03.2007. godine

 

Оставите одговор

Your email address will not be published.