Isabelle – Branka Korać

ISABELLE

Izmedju njenog rodjenja
i mog vremena izgubljenog
na milion trivijalnih poslova
ona je narasla od pedeset i dva
do sto četrdeset i dva

Pogledajte! Njene, sve, tri hiljade
i sedamsto sedam dana
gledaju u budućnost
koja je čak za intuiciju majke
nevidljiva, izvan domašaja

ona odlazi na biciklu
prvi put sama, u školu
ne okreće se dok je pozdravljam
a znam da se smije…

i što brže okreće pedale
sporije bije moje srce
i kako školska torba
na njenim ledjima
biva sve manja,
plima sećanja raste, raste, raste

i tu…

na grudima, nateklim od mleka
ona leži mekana , topla, ustreptala
malo se mršti dok otvara oči
dva gorska jezera što svetlucaju
pod sazveždjem života

i ja gledah
i gledah
i gledah
za njom

(C) Branka Korać