IZ MENE ZAVIČAJ GOVORI – Milorad J. Nikić

Drvo sam izniklo
iz korena lipe i hrasta.
U meni dve duše stanuju.
Reka sam sa dva izvora.

Naćve i zdela mekinja,
kolevka detinja i drska
noza u dnu ranca.
Poda mnom
ljuljaške pevaju.

Lek sam protiv grozice,
nazeba, njiva pčelinja.
Iz mene zavičaj govori,
rodina peva i ptice.

Iz krošnje maše pelena
detinja. Pod njom kolska
zaprega, klupa, opelo,
rakija medena, zadušnice.

Drugom stranom radjam
žirom i kvrgavom granom.
Iznad glave
mi munje sevaju.

Kamen sam sa sokaka
za paščad sa lanca.
Kuća za počinak, da se
duša odmori.
Crkvena porta s krstom
na dovratku.

Ako me naložiš, vatrom
ću na vrata nebeska,
ozeble duše da ogrejem.
I tebe i mene, na povratku.

Na toj vatri može da se
izgori, a može se i opeći.
Odaberi, sa koje ćeš me
strane zaseći!

(C) Milorad J. Nikić