IZNOVA – Zorica Brkić

IZNOVA


Danas sam ti setna,
osluškujem
prazninu.
Dok proleće
širi grane
izdaleka,
krišom,
šaljem ti
tišinu,
za sve
naše uzdisaje,
u beskraju čekanja,
misli teku same,
odbrojava vreme
godine i dane.

Danas
sam ti setna,
osluškujem
prazninu.
I kada bih mogla znati
zašto mi
na dlanu
tuga spava,
linija na čelu
nemo
došaptava,
da
još uvek čežnjom
netaknutih snova,
postojim u tebi
izdaleka,
krišom,
… iznova i iznova.

(C) Zorica Brkić