JA, SPASOJE… – Spasoje Ž. Milovanović

JA, SPASOJE,
KROZ EVOLUCIJU
iliti
JAO, SPASOJE, CRNI SPASOJE

Mogao sam ja,
da budem mrav,
recimo,
pa da se budim rano,
i ceo dan nešto da radim,
recimo,
njivu da sadim.

Ali dođe ptica,
što zna da leti,
sa pogledom oštrim,
a kljunom još gorim,
recimo.
Kako sa njomda se borim,
gde tako jak štit da nađem,
kakav mač da izmislim,
koplje visoko,
recimo.
Nisu više ni ptice glupe,
da se strašila plaše,
recimo.

Ni čvrčak više nisam,
ako sam nekad mogao
i to da budem,
recimo.
Prsti mi utrnuli,
stomak se slepio,
sluh oslabio,
a i ne vidim više baš najbolje,
recimo.

Pa šta sam onda,
recimo?

Da sam mogao,
da budem čovek,
morao bih prvo,
da budem majmun.
Kako da budem majmun,
u ogledalu da se gledam,
deca da mi se smeju,
recimo.

Šta sam onda,
kad u bajci nisam,
a majmun neću da budem
i u boga baš ne verujem,
a revulucije me pojele?

Šta sam onda,
brate rođeni,
brate Srbine,
ako umeš i znaš
kaži mi,
recimo.

(C) Spasoje Ž. Milovanović 2006