Jagnje postanja – Predrag Videnović

На врху горе сјајне
Сунце на разгрејану земљу
бацаше божије тајне.
У изласку видех чежњу. Млада пастирица стадо
водише преко горе
а једно јагње младо
привуче Мртво море.
• • •
Неолит је. На огромној узвишици
крај западне обале Јордана
залутао сам ка пастирици
у десет хиљада година бездана.

Био сам под зидинама Јерихона.
Најстарији град на свету градили су
робови.

А у град је замном ушла и она.
Унутра беху куће, бунари и гробови.

Више од шест и по хиљада година
неосвојена пустињска станица.
Предивне зупчасте куле Јерихона
посташе моја најцрња тамница.
• • •
Јурио сам изгубљено јагње постања
и сазнах: урбано друштво у неолит
сеже
јер пастирица људског сазнања
изгуби јагње које не те да веже.