JANUAR- Saša Milivojev

JANUAR

Januar…
Zastakljeni pogled prosut u daljinu…
Slušaj glasnu tišinu, anđelu.

Smrznute laste padaju na ljude…
Cvetaju višnje na usnama,
u grudima sveće rastopljene.
Sreće izgubljene na jastuku.
Ti, sveni kao bujna priroda na meni.

Laste u snegu,
izgubljeno Sunce u moru,
pokošeno žito u polju…

Ne vraćaj ptice sudbini,
kavez je u nama,
mi u njemu…

Topi se kao laste,
kao kada raste sneg od leptira na dlanu.
Hladnu noć pokrivam tvojim trepavicama,
divlje zveri pojim suzama,
u zanetom pogredu tražim malu utehu.

Kao pesak na kamenu
klizim u vremenu
nasmejan tuđim osmesima iz sećanja.

Krenimo da letimo
na krilima smrznutih lasta
u zaborav zaborava,
od snega na zemlji bez pozdrava,
uz kišu, tišinu tišu,
kad se sve rastopi
i suze obrišu,
na leto, zauvek.

(C) – Saša Milivojev