JASTREBAC – Miljojko Milojević

Loading

Postavio ljuba-trebotin. Procitano 1306
JASTREBAC – Miljojko Milojević 2007-03-15 18:50:07

JASTREBAC

Priča kaže: da je Noje tmurnog dana
Ugledao sa malene barke trošne
Sred nemirnog, nepreglednog, okeana
Suvo drvo bez lisnate bujne krošnje.

Na drvetu stajala je ptica jedna
Naježena nad talasom što je vreba.
Usamljena sura ptica gladna, žedna,
Oštrim kljunom ličela je na jastreba.

Dobri Noje odmah vitko veslo zgrabi,
Sivom barkom ka drvetu starom podje
Pticu sinju u svoj kovčeg da dovabi,
Dok potopska, vetrovita, noć ne dodje.

Uginulog galskog petla na pod sunu…
Jastreb slete. Crnim kandžom u les grunu,
Krivim kljunom, beznadežno, u strv kljunu
I s prezirom u mutno more sve ispljunu.

Tad umorno letnu, prhnu, na hrast ode.
Gordo srce prostranstvima plavim žudi:
,,Ja ne mogu sit da živim bez Slobode!,,
I pirgavo klonu krilo: ,,Jadni ljudi, ludi…”

U tom trenu granula je zvezda jarka
I s planine naglo nesta mutne vode,
S njom otpluta i Nojeva tužna barka.
Jastreb osta da ugine zbog Slobode…

Al u glibu gde je rodna bila njiva,
Mladi voćnjak i kućica gde je bila,
Jastreb spazi: praćaka se riba živa…
Ribljim jatom on ožive svoja krila.

Ta planina s koje davno Potop ode,
I sad radja: Sokolove, Jastrebove i Orlove…
I simbol je Dostojanstva i Slobode…
U Srbiji ona stoji, Jastrebac se ona zove.

(C) Miljojko Milojević

Оставите одговор

Your email address will not be published.