KAJANJE – Goran Todic

Loading

KAJANJE – Goran Todic 2006-06-04 17:54:29
Postavio: ljuba-trebotin – Pročitano: 732

KAJANJE

Kajaću se…
Već me priteže,
onaj čudan osećaj u grudima,
što uvek tugu najavljuje.
Nespremno srce da bol boluje,
grčevito u prošlost zadire…
Osećam i suzu,
što iz oka lagano navire.
I setu.
Setu sto vidike prostire.

A prošlost boli…
Toliko lepa, čarobna,
a tako bolna i čemerna!
Valjda što je nema više!
Što ne postoji od ovog trena.
Zašto si, dušo, prokleta,
tako meka, tanana?
Zašto? Zbog čega?

Zašto nisi trnovita,
stenovita
i jača od svega?
Da ono juče ne boli.
Da se danas preboli.
Da sutra ne bude nadanje.
Manje bi mi teško bilo,
manje bi peklo kajanje…

(C) Goran Todić

Оставите одговор

Your email address will not be published.