KAO VILA SA MAČEM U RUCI – Marko Mihajlović

КАО ВИЛА СА МАЧЕМ У РУЦИ

Док се уличне светиљке полако гасе
у ћорсокаку својих кошмара збуњено стојим
нестрпљиво чекам твој лик да ме спасе
у неизвесности и страху сате бројим

У мој сан ушетај сасвим опуштено
отерај заувек негативце мог сна
то је једино теби допуштено
па ми пружи руку и извуци ме с’ дна

Осмеху твом нећу моћи да одолим
па чак и ако ћутим и само те гледам
ти ваљда знаш да те ја волим
и да ћу теби своје срце да дам

У срцу си мом одавно пожелена
док си још само била пред мојим вратима
у сну ми се често омакне: ”…Јелена…”
и ноћ када си ме пољубила
у тим ситним сатима

У мислима ћеш увек бити
мој најдражи гост
Сунце излази, убрзо ће крај
ово је сада наш једини мост
преко кога ветар дува,
али ти не посустај…

Марко Михајловић