KO DUŠA GREŠNA – Milorad J. Nikić

Prilikom jednom panonac mi reče
Kad gleda noću nebo sred Banata
Nad njim su zvezde od beloga zlata
Ovde mi brda smetaju, čoveče!

A meni što spozna samo breg i do
Odjednom, o Bože ništa jasno ne bi
I ja gledah zvezde a da čuda što
Još video nisam, pomislih u sebi

Neki muk ćutnja ovladale nama
Proleće je, veče, noć blažena spava
Sakrio se mesec negde u šumama
Samo severnjaca žiška iznad glava

Na nebu pruga, zvezda gasne, pada
Ko duša grešna usred plavog svoda
Ja na Bosnu mislim tužnu, punu jada
A on Banat sanja i polja mu rodna

(C) Milorad J. Nikić