KOVAČ – Milisav Djurić

Naučio stari zanat
kao dječak od svog `djeda,
al`stečeno znanje nema
stari kovač kom`da preda.

Stari zanat kovačija
hljeb sa devet kora,
od nakovanj čekić lupa
dok svanjiva zora.

Stari kovač žar podstiče
dok na vatru  gvožđe gura,
na licu mu trag gareži
od željeza i ćumura.

Tad započe sjetnu priču
dok sa mijehom vatru duva,
u nasledstvo kovačiju
djed ostavi, da je čuvam.

U ustima lula stara
na vatru dok ćumur baca,
golom rukom žigu uze
namjesto upaljača.

Hrastov panj je za nakovanj
reče čiča, kovač stari,
a od stabla suhe šljive
naj bolji se ćumur pravi.

Užareno gvožđe uze
na nakovanj da ga klepa,
pa opsova crna vraga
kol`ko me još posla čeka.

`Ko me tako prokle jako
pa da tvrdo gvožđe kujem,
od bijesa bi i zaplako
namrgođen gunđa, psuje…

(C) Milisav Djurić

ps.Ljubo, ovo je moje videnje ,,KOVAČI,, iz Vaše predstave
sa festivala FEDRARO 2007