KURŠUMLIJA – Milojko Milojević

Tamo gde Toplica i Banjska hrle
Kosanicu da presretnu i prigrle,

Kraj sunčanog Samokova,
Od Postanja blista, sija,
Grad Toplica, grad iz snova…
Al’ za Turke: Kuršumlija,

U svakom ratu tragično strada,
I dok joj sinove traže
Da ginu po žezi, kiši i snegu,
Ona se žarko srpskoj pobedi nada
I mrtve heroje  slaže
Oko Stare crkve na Zelenom bregu.

O njoj se nijedna vlada ne brine,
Jer hoće i ume da gine
Za Pravdu i Slobodu Otadžbine.

Kuršumlija traži svoje srpsko ime:
Bele Crkve, il’ Toplica stara,
Ali vlast se ne zamara s time…
Pa je večna meta zlih ludih Šiptara.

Mi, ovde, Srbi – Sorabi stari,
Ljubimo Toplicu toplu, cvetnu…
I  dok nas ljubav za Srbiju žari,
Podižemo decu umnu i sretnu…

Dok sunce sja il’ zima cvili,
U dobru, il svakom zlu,
“Da smo, da jesmo uvek bili,
I da ćemo uvek biti – Tu..”.

Reče Rastku Nemanja slavni
Davnih, dalekih, dana slavnih.

(C) Miljojko Milojević