KUTAK- Saša Milivojev

Bejaše igra svetlosti
u tmurnoj sobi,
vodim bitku u bitci,
na prstima hodim
da me niko ne čuje
kroz kutak u kom se boluje
od večnog sna
mašta se prelama.

Lepeza zraka,
očekivanje znaka,
duša snuje,
srce se kuje,
telo miruje,
ali ipak neko čuje
upućenu toplu reč.

Kao vrelo olovo,
kaplje slovo po slovo
kao odjek iz provalije,
vrhunac iz čarobne melodije
zove snove,
reči se love
za tebe, za mene, za nas
u našem kutku, tajanstveno.

(C) – Saša Milivojev