LETO – Miljojko Milojević

Podne… Omorina… Jara bije;
ispucala zemlja, puti;
šuma ćuti:
davno kiše bilo nije,
možda letnju buru sluti.

Sunce lebdi… zrakom tišti…
negde sićan cvrčak cvrči;
na vrelom nebu jastreb pišti;
mrav niz travku jedva trči.

Sve je mirno, znojno, vruće
… i sve gori…
sklonili se ljudi u kuće
Samo, ovde, iznad vrela,
tanka jova još sumori
usamljena, vitka, bela…

***
Tu, na vrelu ljupka deva,
čije bistro, strasno, oko
svoj plen vreba kao soko,
ljubav sneva,
lice, grudi, bedra mije…

***
Uh! Oh! Ah! Eh! Ih! Ih!…
Šta li mi je…
Ko dvadeset sad da mi je…

(C) Miljojko Milojević