Ljubav je… – Milorad J. Nikic

Noćas ostasmo sami
pred nama noći muk.
Mesec se gusarskoj ladji
pod jedro skrio i spi.

Posejdon i talasa huk
i ladja luci kreće.
Nekad sam jahati mog’o
po celu noć do zore
i jutrom kad novi dan sviće,
a sad bih da sam mladji
za jedno desetljeće,
za sapi tvoje oble
i ruke bih  dao obe.

Ljubav je za mlade,
hrana i vazduh, voda i piće,
semenka iz koje život niče i klija.

Za starije je, tako mi ovog
vina i hleba i od tog vise,
dar neba, poezija.

(C) Milorad J. Nikić