MAJSKI CVET – Branka Marković

MAJSKI CVET

Kao pokošeni majski cvet,
odvojen od svog izvora života,
tonem u bezobličje,
u najniže ponore ovog sveta…

Besciljni kutak upotpunjen tamom;
magla što iz mrtvila duše,
ridajući klizi mi niz prste,
ne ostavljajući trag da sreća postoji…

Najviše Biće, sila koja
sudbinom vlada, ne uspeva
da pronađe plamen i energiju
za izlaz uslobodu, u meni..

Sa vrtoglavih visina,
u plavetnilu rajskog božanstva,
senka moja doziva natrag izgubljena
krila,zarobljena na Zemlji..

Krik ništavila kao u ranjene zveri,
odjekuje prazninom nekadašnjeg bića,
bledi obris rastrgnutih krila,
pada na majski cvet..

(C) Branka Marković – Lusy