MASKEMBAL – Ranislav Šela

MASKEMBAL

(Muzika je tekla živo
I svi su opet obratili pažnju…)

Dan je bio obojen svjetlošću,
I boje su bježale iz slika,
Zrakom su plovili najbolji stihovi,
Od Katula naovamo…
Maskembal!

Pilo se i plakalo istovremeno,
Arlekino je pobjedio sebe,
Još jednom,
Imao sam stotinu lica,
Ne znajući za ogledala,
Bilo je , bilo je, bilo…
Zavjesa je spuštena,
Predstava završena,
Lica leže razbacana po podu,
Venecijanske maske u nedogled…

A onda,
Ta jutra bez dna,
Gde more bije o kamen,
I vlaga razdire um,
A tek ponegde,
Iz neke dubine niz ulicu,
Probija se tango,
Potpun i miran,
U zanosu svom bez kraj…

Maskembal!

(Nekad se na takvim zabavama umiralo,
Nekad je ludilo bilo javno,
Pio se Absinth,
Umro sam tad…
Umirem i sad,
Možda poslednji put…)

(C) Ranislav Šela