MAŠTA – Sladjana Setenčić

МАШТА

Стојим испред огледала.
Али тај лик…!
То нисам ја.
Испред мене је једна
Насмејана девојчица.

Девојчица која незна
За тугу.
Која има косу
Кестењасту дугу.
Којој се свака лудост прашта.
Којој машта дозвољава свашта.

Ал` ништа од тога
У стварности није,
Само машта понекада
Битку са стварношћом бије.
Једино ме она,
Напустила није.

У стварности испред огледала,
Је жена скоро седа.
Средовечна тужног погледа.
Која жели у прошлост
Да се врати.
Јер живот није машта,
У животу се пати.

(C) Слађана Сетенчић