MILENA – Miladin Miladinović

MILENA

Svakog jutra budim se sam,
pogledam Sunce i kao pozdravim dan,
svakog jutra, al’ uzaludno znam,
setim se tvog pogleda svilenog kao san.

San koji sanjam i koji me juri,
san što se ruga i svojom lepotom se duri,
san koji ne želim prestati da sanjam,
san koji još uvek uz obraz prislanjam.

Želim da znaš da još uvek te pazim,
pred počinak ljubim i nežno te mazim,
i da pamtim tvoj osmeh i tvoj poslednji plač,
Što seče mi srce kao najjači mač.

I pitam se dal’ znaš za moje sene
velike kao ova kapa nebeska,
i da sve su veće kad suza mi krene,
jedina moja Milena Petroševska.

Svakog jutra budim se sam,
pogledam Sunce i kao pozdravim dan,
svakog jutra, al’ uzaludno znam,
osetim tvoj uzdah nežan kao san.

(C) Miladin Miladinović