MIRIS PROLEĆA – Života Trifunović

MIRIS PROLEĆA


Šta da Vam kažem,
ne može to da se opiše,
kako divno proleće
u mom kraju miriše.

Sunce je daleko iza brda,
još noć mračna traje,
a pesma slavuja,
od sinoć ne prestaje.

Nije to jedina pesma,
koja se u noći čuje,
tu su cvrčci i druge ptice
 i pesme do zore bruje.

A kade se izjutra sunce
na horizontu pojavi,
tada okolina postaje
zemaljski raj pravi.

Rascvetane i olistale grane
kao dragulji sijaju a livade,
bašte i njive šareni
parkovi postaju.

A dečica vesela i čila,
po poljima, ko andjeli mali,
dovikuju se i pletu venčiće
od cveća što su ubrali…

Šta da Vam više pričam,
rečima ne može da se opiše,
kako divno proleće,
u mom kraju miriše.

(C) Života Trifunović